Nikola Računica je pocetkom septembra vozio trke u

Edmontonu. Tamo se sreo sa nasim ljudima, a evo kako je taj vikend on sam opisao:

Ovo je zadnja trka u njihovom sampionatu i ocekuju se borbe za prava tri mesta u svim klasama.Iskreno receno moja ocekivanja nisu bila velika, jer sam prvi put na ovoj stazi i domacini imaju prednost kao uvek.Milos i Jelena su tu da me bodre i da pomognu ako zatreba.Sinisa nije moga doci, jer ima vec pre isplanirane planove sa porodicom.Propustio sam prvi trening jer sam dosao sa samo jednim setom guma(mala greska u startu).Izasao sam na drugi trening i nekako mi je sve bilo cudmo u odnosu na juce.Nisam se mogao namestiti na motoru pri kocenju i kao da sam ima drsku od metle u ledjima. Odem pa pogledam svoje startne pozicije i u svakoj klasi koje sam voziio startujem sa 21-g mesta. Sve je to zato sto nemam nijednog boda u njihovom EMRA sampionatu. Prva trka dana za mene je Intermediate Open Sprotbike gde startujem sa 21-g mesta i sa samog starta se probijam na 18 mesto.Posle tri kruga na stazi se pojavila crvena zastava i trka je zaustavljena.Vracaju nas u boksove i polse 40 minuta trka se ristartuje ali ovaj put imao samo 6 krugova.Startujem sa 18-g mesta, ali start je bilo los i na izlasku iz prve krivine sam ponovo zadnji.Pokusavam da preteknem par motora ispred mene, ali mi ne ide u prava dva kruga.Vec u trecem krugu nastavka trke sam uspeo nekako da uhvatim ritam i do kraja trke sam obisao tri motora i zavrsio na 23-m mestu ovu trku.
Druga trka Super Twins & Singls gde sam startovao opet sa 21-g mesta.Ovde na EMRA sampionatu imaju dva kruga za zagrejavanje.Izlazim na stazu i posle dve krivine primecujem da nisam zakopcao kacigu i moram nazad u pit. Zakopcam kacigu i trebam da se vratim nazada na startnu poziciju.Mahnem rukom nadleznom i pitam trebam li da obidjem krug ili mogu da se vratim u kontra pravcu na start.On slegne ramenima,a ja se okrenem i vratim u kontra pavcu. Tip na zidu podize nacionalnu Kanadski zastavu i svi ubacujemo u prvu,motori pocinju da rezu pod velikim obrtajima.Zastava pocinje da pada pustam kvacilo i ostavljam iza sebe motore sa moje leve i desne strane.Moje najjace oruzije je na ovoj stazi sto kocim jako kasno i na kocenju se priblizavam onim koji su ispred mene negde od 3-5 duzima motora.Kad sam im se priblizio tj. zalepio uz zadnju gumu, tada mi treba dve,tri krivime i napad se pretvara u preticanje. Na zalost, tri kruga pre kraja trke ma ciljnoj ravnini pokazuju crnu zastava sa mojim trkacim brojem.Ja klimnem glavom da sam video i da cu sledeci krug u pit.Smanjim tempo i pokusavam da vidim da mi nesto nece otpasit sa motora ili mozda mi curi ulje ili tecnost za hladjenje.Sve je u redu ,ali ipak moram u pit.Kad sam uleteo u pit line tip me tako ceka i mase mi rukom da dodjem sto brze.Kad sam mu se priblizio poceo je da vice STANI,KRENI.Teka sam tada svatio da su to bili penali za kontra smer na pocetku trke.Tu izgubim par pozicije i u zadnjem krugu uspem da obidjem jos dva motora,a odmah potom sam izleteo sa traze na travu. Tu trku sam zavrsio na 18-m mestu.
Odmah posle Super Twins trke sam imao trku 600 Supersport.Tu me je Milos docekao sa kanisterom za benzin.Dopunili samo gorivo i nazad na stazu.U ovoj trci startujem zadnji kao sto sam ocekivao. Nemam los starti i tu polako pocinjem da odmotavam film od subote popodne gde mi je instruktor na na ovoj stazi pricao kako treba proci kroz koju krivinu.On isto vozi D675 tako da mu je bilo vise nego drago da mi pomogne ako moze.Konkurencije je velika i ima dosta brzih trkaca u ovoj klasi.Uspevam da se probijem na 13-o mesto gde i ostajem do kraja trke sa najboljim vremenom 1:04.0.Nisam bas zadovoljan sa vremenom koje sam napravio u zadnjoj trci,ali imam jos jednu trku i pokusacu sve sta mogu.
Zadnja trka dana je Intermediate Superbike.Trka ima 15 krugova i ja sam vec umoran, sto od puta, sto od jucerasnjeg treninga, sto od prethodne tri trke. Kako je dan odmicao i vreme se poboljsavalo. Sunce je poceleo da przi samo tako, pa su uslovi bili sve bolji i bolji. Pregledavam gume i na zadnjoj gumi se vidljivo primecuje kako je istrosena. Prosetam se do Pirelli standa ,ali mi kazu da nemaju DOT guma moje velicine.Neko iz pozadine dobacuje da imaju nove DOT od prosle godine. Ja ga samo onako pogledam i odsetam se do boksa gde je Justin(slika 3), onaj tip na drugoj D675. Pitam ga dali ima set guma u rezervi i on mi kaze da ima polovan set sa oko 15 krugova na njima i ako mi treba da ih mogu kotistiti.Milos i ja skinemo tockove sa motora i odnesemo da se zamenu gume.Dok se montira jedna guma ja drugu balansiram, samo da ubrzam proces.Vratimo se nazad u boks i montiramo tockove,stavimo grejace,proverimo pritisak u gumama,dospemo gorivo.U tom trenutku nam prilaze dva tipa.Kazu da su videli post na SC i da su dosli da me bodre.Nisam mogao da popricam s njima jer sam se vec oblacio za trku.Rekao sam im da svrate posle trke pa cemo da se ispricamo.
Opet moj start sa 21-g mesta. Posle tri kruga sam poceo da dobijam samopouzdanje i samo sto sam cuo u glavi su bile reci Justina kako proci kroz svaku krivinu.Iz kruga u krug motor je radio sve bolje,a ja sam se tako reci srodio s motorom. Najvise preticanje sam napravio na prelazu iz osme u devetu krivinu i na kocenju u drugu posle pravca.Vozace koji su bili pola kruga ispred mene, do ciljnog pavca sam ili pretekao ili sam im se toliko priblizio da je bilo pitanje trena kad cu ih preci. Znao sam, da vozim najbrze sto sam do sada vozio ,ali ipak nisam znao koliko brzo. Zavrsavam trku i priblizavam se boksu.Prilaze mi sa velikim osmehom na licu Milos i Jelena. Tada sam znao da sam zavrsio oko 10-g mesta.Odem pa pitam koje sam vreme vozio kazu mi 1:02.9 i puno 1:03.0.Pogledam koje su vremena vozili prva tri trkaca i pise 1:01.1,1:01.5.Pa Nikola nije ni lose za prvi put.Prilaze mi Brane i Nikola i cestitaju. Kaze Brane, da je tu oko dva mesecu u Edmontonu, voli motore i odmah pocinje da se raspituje. Ja ga povezem sa Sinisom, jer on sve zna sta se tice motorista u Edmontonu. U cast nasoj otadzini koju volimo i o kojoj smo pricali skoro non-stop ova dva dana, a pogotovo ekipi PUT OKO SVETA koji su mi na poklon dali Srpsku zastavu, posvecujem ovu sliku (slika 2). Nije mi bilo tesko da ponesem zastavu na put i da se slikamo nas troje pored motora.... Puno hvala Milosu i Jeleni, Sinisi, Brani i Nikoli sto su dosli da me bodre.